Nippon top ten 2007.

26 Mar

Čast svima koji redovno posećuju sva takmičenja, mi smo umereni u svemu, pa i u tome kad, kome i zašto idemo na turnir, i u zavisnosti od propozicija samog turnira odlučujemo o broju i nivou takmičara koje treba izvesti… Upravo se o tome i radilo na turniru u organizaciji karate kluba NIPPON i sasvim sigurno ne namernom greškom, možda više kao propustom organizatora i sudija došlo je do povređivanja… Ne fizičkog. Etičkog. Dakle, na taj turnir, opet zbog propozicija, naš klub je izveo samo dva takmičara i to u najmlađoj kategoriji čak 2001.god. Koliko su samo mali… Međutim u istoj kategoriji se pojavio i jedan, malo veći – mali. Nemam ništa protiv, nije prvenstvo sveta, nije važna medalja meni, ni prvo, ni bilo koje drugo mesto i ne bih se bunio i ispitivao godište bilo kog deteta; ne bi mi palo na pamet, ako ga je već neko prijavio kao da ima 6 godina neka mu, ali je morao znati, ako se ikada bavio decom, da taj izlazak na tatami tim dečacima znači sve na svetu. I šta dalje? Ništa. Veliki Mali je pobedio, mali Veljko je izgubio i otišao kući a ja sam ostao sa velikim znakom pitanja da li sam negde pogrešio? ili sam mogao da reagujem bolje? i hoće li Veljko shvatiti da mu je protivnik bio bolji ali stariji? hoću li ikad ponovo doći na ovo takmičenje…?

Ne verujem…